Saobraćaj u Kazahstanu
Kazahstan je velika zemlja, mahom smeštena u srednjoj Aziji, ali najzapadniji deo zemlje preko reke Ural pripada krajnjem istoku Evrope. Može se reći da je ova zemlja bila i danas je ključna u srednjoj Aziji. Međutim, zbog oštre klime, retke naseljenosti i velike zatvorenosti Kazahstana u prošlosti mnoge mogućnosti za razvoj saobraćaja nisu bile iskorišćene. Sa stabilizacijom zemlje proteklih godina započet je brz i nagli razvoj na svim poljima, a polje saobraćaja je jedno od najvažnijih u daljoj obnovi zemlje zbog velikih razdaljina kao bitnih činilaca budućeg razvoja.
Kazahstan ima razvijen drumski, železnički, vazdušni i vodni saobraćaj. Najveći saobraćajni čvorovi su nova i stara prestonica, Astana i Alma Ata.
Pogledati: državno preduzeće za železnicu - Kazahstan Temir Žoli
Po podacima iz 1997. godine ukupna dužina železničke mreže u domenu javnog saobraćaja u Kazahstana je 14.400 km, od čega je 3.299 km elektrifikovano. Ovo se odnosi na pruge širokog koloseka (1520 mm), osobene za zemlje bivšeg SSSRa. Pored toga u zemlji postoji i oko velika dužina industrijskih pruga. Železnička mreža je trenutno u obnovi, a predviđa se i njeno proširenje u budućnosti.
Zbog položaja nekadašnje prestonice Alma Ate na južnom obodu države nisu postojale mogućnosti za stvaranje velikog železničkog čvorišta, pa danas postoji niz manjih čvorišta, u kojima se ukrštaju veoma duge železničke linije, izgrađene za vreme SSSRa. Od njih su najvažnije (* - grad u Kazahstanu):
- Turkmestansko-Sibirska železnica (skraćeno: Turksib železnica), Novosibirsk - Barnaul - Semipalatinsk* - Alma Ata* - Ču* - Biškek - Taškent.
- Transkaspijska železnica, Ašhabad - Buhara - Samarkand - Taškent - Ču*.
- Transaralska železnica, Orenburg - Uralsk* - Aktjubinsk* - Kizil Orda* - Čikment* - Taškent.
- Trankazahstanska železnica, Petropavlovsk* - Kokčetav* - Akmolinsk* - Karaganda* - Ču*.
Gradska železnica je prisutna u većim gradovima Kazahstana. Metro sistem se trenutno gradi u Alma Ati, a planira se i i zgradnja u Astani.
Železnička veza sa susednim zemljama:
Rusija - da
Kina - da, uz promenu širine gaza
Kirgistan - da
Uzbekistan - da
Turkmenistan - da
Ukupna dužina puteva u Kazahstanu u 2006. godini je 258.029 km, od čega je sa čvrstom podlogom 247.347 km (pri čemu se pod ovim podrazumevaju i veoma loši putevi putevi tipa makadama). Zvanično postojeći savremeni autoputevi ne postoje. pa su magistralni putevi najvažniji u zemlji. Njihova ukupna dužina je oko 17.000 km. Putevi nižeg ranga danas su u dosta lošem stanju i ispod savremenih standarda su.
Državni magistralni putevi su:
- Magistralni put 1, Alma Ata — Astana — Kustanaj - granica sa Rusijom (ka Čeljabinsku)
- Magistralni put 2, Alma Ata — Semipalatinsk — Pavlodar - granica sa Rusijom (ka Omsku)
- Magistralni put 3, Astana — Kokčetav — Petropavlovsk - granica sa Rusijom (ka Omsku)
- Magistralni put 4, Alma Ata — Džambul — Čikment - granica sa Uzbekistanom (ka Taškentu)
- Magistralni put 5, Čikment — Kizil Orda — Aktjubinsk - Uralsk - granica sa Rusijom (ka Samari)
Kazahstan je unutarkontinentalna zemlja, udaljena stotinama kilometara od najbližih mora. Međutim, on izlazi dugom obalom na najveće i međunarodno Kaspijsko jezero, koje je plovnim putem Volga - Kanal Volga-Don - Don kroz Rusiju povezano na sistem svetskih mora. Najveće kaspijske luke u državi su Gurjev i Port Ševčenko. Ove mogućnosti nisu do kraja iskorišćene i biće sve značajnije u budućnosti. Plovidba je moguća i po velikom Aralskom jezeru, ali je ono zabačeno i slabo prometno, a poznato je i kao ekološki uništena zona.
Saobraćaj rekama u Kazahstanu nije pretrano razvijen, ali postoje uslovi za to. Dužina plovnih reka je 3.900 km. Ovo se odnosi na reke Sir Darju i Irtiš. Međutim, prva reka je okrenuta ka neprometnom Sibiru i zimi se ledi, dok je druga izolovana od drugih tokova i plitka zbog masovne upotrebe vode za navodnjavanje. Najpoznatije luke su Ust-Kamenogorsk, Pavlodar i Semipalatinsk, sve na Irtišu.
Gasovod: 11.019 km (2006. g.)
Naftovod: 10.338 km (2006. g.)
Budući da je Kazahstan ogromna i retko naseljena zemlja sa mnogo izolovanih gradova i oblasti, vazdušni saobraćaj ima veći značaj nego u drugim zemljama. Značajno je i istaći postojanje velikog kosmodroma Bajkonur, koji se nalazi u središnjem Kazahstanu.
U Kazahstanu postoji veliki broj aviopreduzeća, od kojih je najpoznatije i najveće državno preduzeće Er Astana. Najveći broj aviopreduzeća su oblasnog tipa - obično svaka kazahstanska oblasna jedinica ima svoje aviopreduzeće, koje najčešće održava aviolinije sa Astanom, Alma Atom ili Moskvom.
U Kazahstanu postoji 150 zvanično upisanih aerodroma 2006. godine, od čega 67 sa čvrstom podlogom (pogledati: Aerodromi u Kazahstanu). 24 aerodroma je uvršteno na listu međunarodnih aerodroma sa IATA kodom (IATA Airport Code). Najpoznatiji od njih su:
- Međunarodni aerodrom "Astana" u Astani - TSE
- Međunarodni aerodrom "Alma Ata" u Alma Ati - ALA
- Aerodrom "Atirau" u Gurjevu - GUW
- Aerodrom "Ak Žol" u Uralsku - URA
- Aerodrom "Oskemen" u Ust-Kamenogorsku - UKK
- Međunarodni Aerodrom "Čikment" u Čikmentu - CIT
Najvažniji aerodrom u državi je aerodrom u Alma Ati, udaljen 20 km od grada, a posle njega značajan je aerodrom u Astani, novoj prestonici. Najveći broj aviolinija su prema drugim gradovima bivšeg SSSRa, a posebno su važne linije ka Moskvi.
Saobraćaj: Azerbejdžan • Albanija • Andora • Austrija • Belgija • Belorusija • Bosna i Hercegovina • Bugarska • Vatikan • Gruzija • Grčka • Danska • Estonija • Irska • Island • Italija • Jermenija • Kazahstan • Kipar • Letonija • Litvanija • Lihtenštajn • Luksemburg • Mađarska • Malta • Moldavija • Monako • Nemačka • Norveška • Poljska • Portugalija • Makedonija • Rumunija • Rusija • San Marino • Slovačka • Slovenija • Srbija • Turska • Ujedinjeno Kraljevstvo • Ukrajina • Finska • Francuska • Holandija • Hrvatska • Crna Gora • Češka • Švajcarska • Švedska • Španija - Evropska unija
Teritorije: Akrotiri i Dekelija • Grenland • Gernzi • Gibraltar • Jan Majen • Džersi • Olandska Ostrva • Ostrvo Man • Svalbard • Farska Ostrva